Put do zvezda i slave nije ni malo lak, ali onaj ko na tom trnovitom putu uspe da istraje kao što je Mihajlo Pupin to uspeo, dostićića zasluženu slavu.
Njegovi izumi kao što su električni rezonator, 24 epohalna otkrića, kalemovi i mnogi drugi , dokaz su mukotrpnog rada i iskorišćenog talenta.
Pokazao je svetu svoje umeće, sam u stranoj zemlji, bez ičije pomoći, svojim mukotrpnim radom uspeo je da postane jedan od najvećih naučnika, da se sprijatelji sa velikanima i sa njima da ostvari velike rezultate. Najviše se družio sa Albertom Ajnštajnom, koji je u Mihajlovom radu otkrio veliku genijalnost i napredak.
Ja sam veoma ponosna na Mihajla Pupina zbog toga što je on svojim zaslugama i slavom uzdigao naš srpski narod i na lep način ga predstavio svetu. Mihajlo Pupin se zalagao za nauku i njen razvoj. Mislim da zaslužuje naše divljenje i pohvale svaki njegov rad.
Smatram da i danas ima puno talentovanih đaka i da zaslužuju svaku podršku u svom radu. Svakako da treba da se posveti više pažnje nauci i sredstvima koja su potrebna za naučne radove. Tako bi ostvarili Pupinovu zamisao i pridali značaj svemu za šta se on borio.
Mihajlo Pupin je zbog svog rada i požrtvovanosti na svakom koraku bio hvaljen i poštovan, a i danas je uzor mnogim mladim ljudima koji polaze njegovim stopama.
Bio je proglašen za počasnog profesora dvadeset univerziteta od kojih su četrnaest bili američki, a od 1919. i beogradski i zagrebački. Učenici su ga voleli zbog zanimljivih časova koje je on imao, govorili su da zrači nekom pozitivnom energijomi da ume svakog učenika da zainteresuje za rad. Mnogi njegovi učenici postali su veliki naučnici dvadesetog veka.
Pupinova autobiografija "Sa pašnjaka do naučenjaka" objavljena je 1923. godine i posvećena je majci Olimpijadi. To je ispovest jednog velikog čoveka o sebi, svetu u kojem se kretao i vremenu u kojem je živeo i stvarao. Za nju je Pupin dobio Pulicerovu nagradu kao najveće književno američko izdanje. Druga Pupinova knjiga pod nazivom "Od fizičkih do duhovnih realnosti" predstavlja pravu malu enciklopediju prirodnih nauka i prodata je u više izdanja.
Iako je živeo u Americi, Pupin nikada nije zaboravio svoj zavičaj, svoj salaš na kom je proveo celo detinjstvo. Bio je veliki rodoljub, voleo je svoj narod i svim silama se borio za njegovo očuvanje u svetu. Kao jedan među najuticajnijim ljudima u SAD radio je na tome da se naši ljudi okupe i da rade na očuvanju svojih kulturnih tradicija kao i da održavaju vezu sa zavičajem. Sigurna sam da će se neko, podstaknut Pupinovim radom isto oprobati u tim vodama i da će dostići uspeh kao Mihajlo Idvorski Pupin. Pupin je pokazao da se samo upornim radom, sa ogromnom željom i voljom za rad stiču dobri rezultati.
Mihajlo Pupin je činio čuda.
Uzdigao je sebe. Uzdigao je svoj narod i srpsko ime. Uzdigao je nauku. Neka mu je večna slava!

Maša Šujuca